Western jahanje pojavljuje se na zapadnoameričkim rančevima negde nakon 1500. godine. Kauboji su jahaću oprema velikim delom nasledili od španskih konkvistadora, tačnije od vaqueros-a. Tada nastaje i western sedlo, prilagođeno dugotrajnom (celodnevnom, često i višednevnom) radu na konju.
Sedlo je zato duboko, udobno i masivno. Rog na western sedlu koristio se za vezivanje goveda.
Tako nastaje i poznati ”kaubojski” stil jahanja jednom rukom.
Druga ruka je morala biti slobodna za rad, pa se razvijalo upravljanje laganim pritiskom dizgina na konjski vrat. Štaviše, razvija se i potpuno upravljanje konjem nogama, kako bi, prema potrebi, obe ruke jahača bile slobodne za rad.
Western jahanje: discipline
Usavršavajući iskustva te razmenjujući znanja i veštine jahanja, rančevi su između sebe organizovali takmičenje, koja traju i danas. Tako se još uvek održavaju takmičenja u raznim disciplinama western jahanja: Reining, Cutting, Working Cowhorse, Western Pleasure, Barrel riding, Halter…
Posebno je zanimljiv trening Cutting discipline, u kojoj se konj podstiče da se više oslanja na svoj instinkt, nego na naredbe jahača. Svojim instinktima i izvrsnim refleksima uvežbani Cutting konj vrlo spretno i okretno odvaja određeno govedo od krda.
Western konji
Za western jahanje posebno su pogodni tzv. western konji, u koje pasmine spadaju:
American Quarter Horse (kvoteri)
American Paint Horse (pejnt)
Appaloosa (apaluza)
Ove rase konja izvorno su iz severne Amerike, dok iz južne Amerike potiču:
Argentine Criollo
Chilean Corraler
Ove rase su isto tako pogodne za western jahanje (uzgajaju ih južno američki kauboji – Gaucho (Argentina) i Huaso (Čile)).
Za vas piše: Nenad Paunić